БИЉАНА БОЈАНИЋ, ПРВИ ДИРЕКТОР ШКОЛЕ ИЗАБРАН ПО НОВИМ ПРАВИЛИМА
Стопостотна подршка колектива
Да може да понесе епитет лидера Медицинске школе у Краљеву (и) у другом мандату најбоље говори чињеница да је била једини кандидат Наставничког већа и Школског одбора
Професор књижевности Биљана Бојанић први је директор школе изабран по новом системском Закону. Иако је млада, 1977. годиште, ово јој је други мандат у Медицинској школи у Краљеву, на чијем ће челу остати и наредне четири године. Подршка колектива и поновни избор најбоље говори о томе како је водила школу, која слови за једну од водећих у држави и региону у припреми медицинских кадрова. Школско здање је модерно, а кабинети савремено опремљени…
Недавно је Министарство просвете, науке и технолошког развоја организовало обуку за 250 директора, на којој се говорило и о вођству у образовно-васпитној установи. Ресорни министар је тада рекао да је улога директора веома одговорна и тешка и да они јесу и треба да остану лидери у свом колективу. Да Биљана Бојанић може да понесе епитет лидера Медицинске школе у Краљеву најбоље говори чињеница да је била једини кандидат Наставничког већа и Школског одбора.
Ви сте први директор изабран по новом системском закону, шта то заправо значи?
– Поступак је у суштини исти. Прво Наставничко веће даје своје мишљење. На Већу сам имала скоро стопостотну подршку колега и мени је то у суштини најбитније. После два дана добила сам поверење и Школског одбора. Разлика је што је, по старом, Школски одбор бирао директора на предлог Наставничког већа, а министар просвете се саглашавао са том одлуком. По новом, Школски одбор предлаже, а министар доноси одлуку о избору. Ако директор не поштује законске норме и нешто није у реду, сада министар може лакше да га разреши.
Добили сте безрезервну подршку колектива, због чега Вам је то важно, с обзиром на то да има и директора који прихвате мандат и у подељеном колективу?
– У суштини, да би одлазили на посао насмејани, задовољни и наставили да радите како сте започели, са много елана и енергије, врло је битно како колеге гледају на вас. Ово ми је други мандат и за четири године прошли смо екстерну евалуацију и покренули много промена, у којима је учествовао читав колектив… Штошта смо урадили и после четири године подршка није нестала, него напротив, сада су ме подржали чак и они који су на почетку били скептични, јер нису веровали да је неко ко је млад, и нема неког искуства у раду као директор, прави избор. Тог дана на Већу сам имала трему и није ми било свеједно како ће колектив да одреагује.
Сада је све лакше…
– Јесте, нарочито што је то Веће било свечано и опуштено у исти мах. Иначе, министар просвете Младен Шарчевић посетио је прошле године нашу школу и видео је како радимо и каква нам је школа. Верификовали смо и проширену делатност и имамо козметички салон. Новац који зарадимо улажемо у материјал за образовање и не чекамо само да нас финансира локална самоуправа. Добили смо дозволу и за обуку прве помоћи, имамо у плану још неке верификације…
После Школског одбора добила сам позив помоћника министра за средње образовање Александра Пајића да дођем и предам документацију, уместо да је пошаљем Комисији Министарства просвете, која у року од 30 дана треба да донесе одлуку о (не)именовању. Тако сам имала част да ми министар лично потпише решење, као првом директору који је изабран по новим правилима. Мислим да је било пресудно оно што је министар видео у нашој школи, јер је шта и како радимо стављено на сајт Министарства као пример добре праксе.
Сигурна сам, међутим, да министар никада неће донети одлуку супротну одлуци школског одбора и наставничког већа, уколико заиста нема неки објективни разлог и колеге у том смислу немају чега да се боје.
Какав директор данас треба да буде и које вештине мора да има?
– Директор мора да буде менаџер, који треба да се потруди да школа нађе начин да се и сама финансира, као што смо се и сами организовали, иако није било лако. Добити дозволу за проширену делатност је мукотрпан посао, то је, пре свега, огромна папирологија. Требало је испунити много критеријума да пре две године добијемо сагласност Министарства просвете, на чијем је челу тада био Срђан Вербић.
Осим менаџерских способности, кључно је да директор уме да балансира, ослушкује свој колектив и буде посвећен, јер је то буквално рад од ујутру до касних послеподневних часова. Ми смо, иначе, мала школа. Уписујемо пет одељења годишње, укупно имамо 20 одељења, па према Правилнику о финансирању немамо право на помоћника и неког ко би могао да буде уз мене и да са мном дели одговорност, али имам одличну екипу – педагогога, психолога, секретара и организатора практичне наставе… Кад имате добре сараднике и колектив, који је расположен да сарађује, онда нема проблема. Сви раде све.
Недавно сте били домаћини Удружења медицинских школа Србије. На Скупштину је дошло више од 100 представника (свих чланица) из 44 школе. Шта су директори и њихови сарадници рекли о условима рада и наставним плановима и програмима? Које су добре стране, а шта треба унапредити?
– Скупштина је увек изванредна прилика за размену искустава, јер на скуп долазе представници медицинских школа из свих крајева Србије. Што се опреме тиче, ту је ситуација шаролика. Ми смо заиста имали среће, добили смо нову и савремену зграду 2010. и велики део опреме, а у последњих неколико година уложили смо огромна средства у опрему захваљујући великој подршци локалне самопураве. Без њих не бисмо могли да имамо модерне кабинете здравствене неге и савремену информатичку опрему. Сви наши ученици имају ормариће и раде у добрим условима – тако да у суштини морате бити добар менаџер и дипломата и сарађивати са свима да би школа функционисала како треба.
Што се тиче наставних планова и програма, тешко да ћемо моћи да мењамо оно што можда негде и није најбоље, јер смо на нове наставне планове и програме прешли пре три године. Тада је уведен принцип изборности у трећој и четвртој години, јер смо морали да се мењамо и управљамо према ЕУ, која као примат ставља часове вежби из стручних предмета, а науштрб општеобразовних предмета. Добро је што постоји више часова вежби, ђаци се боље припремају и обученији су, пратећи све што ЕУ диктира. С друге стране, ипак смо ђацима који желе омогућили да студирају медицину или било који факултет из области здравствене и социјалне заштите, да бирају биологију и хемију у трећој и четвртој години, а не неки друштвени предмет или неки други који је у понуди.
Да ли се, ради баланса са општеобразовним предметима, тим изменама нешто мењало у раду секција и ваннаставних активности?
– Секције се убрајају у ваннаставне активности и ту се ништа није мењало. У нашој школи ђаци су се у трећој и четвртој години махом изјашњавали за физику, хемију и биологију, евентуално за молекуларну биологију и у суштини у свим школама је исто. Јер, праг уписа у медицинске школе је прилично висок, код нас је, конкретно, последњи уписани ђак на смеру медицинска сестра-техничар у јуну имао 93 бода, тако да ми и даље уписујемо најбоље ђаке. Они после матуре махом одлазе на факултете и, сходно томе, бирају предмете који су им најатрактивнији за студије.
Чињеница да се у Вашу школу углавном уписују одлични ђаци може да буде и објашњење за велики број одличних и врлодобрих ђака. Тај постотак се посебно повећава на крају трећег разреда и још више на крају четвртог.
– Нама су прва и друга година изузетно тешке, у првој имају 17 предмета, друга је још тежа, а већ у трећој и четвртој години ђаци су више на вежбама и у болници. Иначе, деца која уписују медицинску школу то чине из љубави према медицини, тако да је њима рад у болници, са пацијентима леп, па просек увек „одскочи” у старијим разредима. Морам, ипак, да поменем, иако имамо доста одличних ђака, немамо много вуковаца. Прошле школске године од 150 ђака, који су завршили четврту годину, имали смо велики број одличних, али само пет вуковаца – што значи да Медицинска школа у Краљеву држи ниво и квалитет, који касније препознају и универзитетски професори…
Генерално, из генерације у генерацију тај тренд се наставља и ја сам то наследила. Ми заиста школујемо добре ђаке и нема поклањања оцена, ничег лаганог. А онда нема ни великог броја вуковаца.
Иако важите за добру школу, ипак, ни Ваши ђаци нису имуни на школске несташлуке, има недисциплине и бежања с часова… Како се са тим борите?
– Сигурно да све што нас окружује и што се дешава у друштву никога не заобилази. И у нашој школи има проблема, као и свуда. На почетку школске године родитељима ученика првог разреда увек поделимо Правилник о васпитно-дисциплинским мерама које имамо у школи, тако да знају да већ са пет неоправданих изостанака смањујемо оцену из владања на врлодобар четири. Тога се стриктно држимо, нема одступања. Са повећањем броја неоправданих даље се поступно смањује оцена. За неоправдано изостајање кажњавамо одмах, нема праштања, да бисмо сузбили изостајање. Нажалост, имамо доста деце која су била на дужем болничком лечењу и велики број оправданих изостанака…
Настојимо да све што није дозвољено санкционишемо на време. На пример, ако професор примети да ђак преписује са мобилног на контролној вежби, одмах смањујемо оцену на довољан два. Деца добијају и укор директора, с тим што до краја школске године оцена може да се поправи, уколико се покажу одговорност према школи и дисциплина.
Боримо се и против поцепаних панталона, шминкања и свега што живот и модерни токови доносе, није место за то у школи и, за сада, некако у томе успевамо.
Имате ли кодекс облачења и понашања?
– Имамо, девојке не смеју да носе хеланке и поцепане панталоне, сугеришемо да нема ни дугих ноктију, које им ни струка не дозвољава за рад у болници. Ипак, увек има тога, провуче се, али покушавамо да сузбијемо колико год је могуће.
Да ли се ђаци због тога буне?
– Па, буне се, наравно. Шминка није потпуно забрањена, али није дозвољено ништа нападно. Девојке би да се шминкају, али пробаћемо да се носимо с тиме и надамо се да ћемо успети. Иначе, разредне старешине на почетку школске године, поготово првацима, кажу да маскара и сјај за усне могу да се користе. Упозоравају их и да треба да буду пристојни и имају чисту, белу униформу, панталоне које се не провиде… Све то мора да носи озбиљност и у школи и тамо где иду на вежбе.
Управо смо планирали да поново прође обавештење и да подсетимо на одговорност. Решени смо да уведемо и потпуну забрану коришћења мобилних телефона, изузев на великом одмору. Покушаћемо ту одлуку да спроведемо од другог полугодишта. Мада, напомињем, немамо великих проблема, али решили смо да се упустимо у то, па ћемо видети.
Насиље у школама је, нажалост, веома присутно. То је и незаобилазна тема о којој се говори у свим кућама знања у Србији. Како се Ви с том појавом носите?
– Верујте, ја сам у овој школи била четири године директор и за то време нисмо имали ниједан случај насиља у школи, на нашу срећу. Не кажем да је немогуће да се тако нешто догоди и код нас, просто не можете никад такве ствари да предвидите. Имамо Тим за борбу против насиља у школи и он се састаје формално, али заиста до сада нисмо имали ниједан случај вршњачког насиља у било ком облику.
Олга Николић
преузето са веб сајта: www.prosvetni-pregled.rs
АНТРФИЛЕИ:
БЕСПЛАТНО КОД ЗУБАРА
У наредном периоду у школи отварамо зубну ординацију. Ту ће се вршити превентива за наше и ученике Гимназије, пошто нам је Гимназија у комшилуку. Ординацију смо већ опремили, захваљујући подршци локалне самоуправе и у сарадњи са Домом здравља у Краљеву, тако да ће ђаци моћи да одлазе код зубара бесплатно… Сву документацију смо већ припремили. Очекујемо посету здравственог инспектора и надамо се да ћемо почети с радом до средине децембра… најављује Бојанић.
УСПЕХ КОЗМЕТИЧКОГ САЛОНА
Наш козметички салон савршено ради, имамо можда опрему какву немају ни козметички салони у граду, а јефтинији смо 30 посто од свих. Радимо по принципу заказивања и зарађујемо солидно. Иако не можемо новчано да награђујемо ученике (у салону раде само пунолетни ђаци), тај рад им надокнађујемо на други начин. На пример, прошле године професорке и ђаци добили су неколико спа-дана у Овчар бањи. Новац улажемо и у опрему. Купујемо све што је потребно да салон функционише. Тако смо прошле године купили савремене апарате за мезотерапију, каже директор Медицинске школе у Краљеву Биљана Бојанић.
НАЈАТРАКТИВНИЈИ СМЕР
Најатрактивнији смер у Медицинској школи у Краљеву у претходне три године био је фармацеутски, ове године примат је преузео смер медицинска сестра-техничар, за који је требало скупити највећи број бодова. Вероватно су родитељи проценили да пружа могућност за највећу ширину и могућности и саветовали децу у том правцу, оцењује Биљана Бојанић.
