У организацији, овога пута Медицинске школе, настављена је традиција сарадње Краљева са Народним позориштем у Београду, где ђаци наших основних и средњих школа гледају најбоље балетске и оперске представе, само за њих одигране
Око 250 ученика и професора из Краљева, у Народном позоришту у Београду, гледали су балет „Ко то тамо пева“, урађен на музику Вокија Костића и по сценарију истоименог филма Душана Ковачевића
Учесници веселог каравана, у којем је овог пута било највише ученика краљевачке Медицинске школе (која је овог пута организовала овај догађај), Уметничке школе и Гимназије, гледали су култну балетску представу, за коју се увек тражи карта више, јер је, како критика оцењује, у питању „сјајна представа за истовремено смејање и плакање“.
У видеу испод погледајте атмосферу са завршетка ове балетске представе
– На овај начин покушавамо да младима приближимо националне установе културе. Циљ нам је да негујемо њихов укус и стварамо публику која ће постати поклоник виших вредности. Морамо младе одвојити од шунда. Ми образујемо будуће здравствене раднике и стало нам је да из наше школе ђаци понесу општу културу која би могла да помогне да као друштво сви будемо здравији – каже Биљана Бојанић, директорка краљевачке Медицинске школе.
Лепа традиција сарадње и одлазака краљевачких ђака на најгледаније оперске и балетске представе на сцени Народног позоришта у Београду, наставак је сарадње ове установе културе са Краљевом, започете јре неколико година на иницјативу, када је (сада професорка музичког и грађанског васпитања) Александра Кљајевић била директорка Културног центра „Рибница“. Сарадња је започета док је управник Народног позоришта у Беораду био Дејан Савић, који је имао велику жељу да народно позориште у београду повеже са градовима у унутрашњости Србије. Краљевчани су тада имали прилику да први пут у свом граду слушају оперу на отвореном. У јуну 2013. године, на Тргу српских ратника, прваци београдске Опере и оркестар Народног позоришта извели су најпознатије арије из Аиде, Травијате, Тоске, Трубадура. У годинама које су уследиле, на Александрину иницијативу, краљевчани ђаци су одлазили у Београд. Најбоље оперске и балетске представе гледали су ђаци ОШ „ИВ краљевачки батаљон“, Гимназије, сада и Медицинске и Уметничке школе. Александра је, наводи, посебно захвална директорки програма Народног позоришта у Београду Јасни Зотовић, која се, зеједно са директором Опере, Балета, Оркестра Народног позоришта, са пуно жеље, љубави, али и напора, увек потруди да у згуснутом репертоару пронађе могућност да, ван редовних термина, краљевачки ђаци гледају оперу или балет по ценама далеко нижим од стандардних.
Овог пута, избор је био балет чији је либрето урађен на основу сценарија истоименог филма Душана Ковачевића, на музику Вокија Костића, у кореографији и режији Сташе Зуровца, који већ скоро деценију и по представља својеврстан српски бренд и на најбољи могући начин репрензентовао српску културу на многим сценама у земљи и иностранству.
У представи учествује балетски ансамбл Народног позоришта, стварајући ремек-дело које одише мешавином заноса и ироније.
– Заиста је важно деци дати могућност избора у свету који им нуди пуно лоших садржаја путем медија, где им се, посебно кроз ријалити програме буквално сервира све и свашта. Настава у учионицама је „скучена“, а као професори ми просто имамо премало простора да их на прави начин едукујемо и омогућимо да упознају нешто ново и другачије – истиче Александра Кљајевић, напомињући колико је сјајна могућност када школа може да омогући ђацима да неке од квалитетних програма виде уживо.
Зато краљевачки ђаци добијају прилику да се увере у лепоту и акустичност концертних дворана, великих сцена, да почну да гаје љубав према лепом. Осим тога, у овим установама уче се понашању на таквим културним догађајима, које ће им током живота служити као део општег образовања. Они већ врло добро знају да се током представа не устаје, када иду аплаузи, када извођаче да награде аплаузом, што одлично илуструје ниво њихове културе понашања у оваквим установама културе. Због тога и јесу радо виђени гости Народног позроишта у којем је овакве термине јако тешко обезбедити..
– Не очекујем, ни као професор грађанског, ни музичког, да они одједном почну да обожавају класику, џез или рок, али сматрам да је обавеза нас који децу образујемо, да им предочимо квалитет онога што у медијима данашњице, можда губи битку са кичом и шундом, који нам се пречесто сервирају– додаје Клајевић.
Без уметности, окрутност стварности би, кажу, учинила овај свет неподношљивим. Тога, можда, постајемо свесни тек када нас уметност разоружа и задиви, али – за то треба да јој дамо прилику. А балет „Ко то тамо пева“, баш као и култни, истоимено филн, јесте један од сјајних начина да докаже како на нашим просторима „живот имитира уметност далеко више, него што уметност имитира живот.“
О балету „Ко то тамо пева“
Као и филм, и овај балет успева да насмеје гледаоце, јер своју раскошну креативност играчи претапају у хумор, а кореограф Сташа Зуровац, како оцењују критичари, остаје свој, духовит, силовит, једноставно – кореограф који има таленат, онај коме нису потребни скупи костими и тоне декора, али не може без раскошних играча које непогрешиво бира.
Премијера балета „Ко то тамо пева“ догодила се 22. децембра 2004, године, када је, остале су забележене речи познавалаца балета, „после ко зна колико година, изгледало да је Београд поново био главни град оне Југославије, а балет, као никад до сада, постао културна тема број један“.
Преузето са : http://www.krug.rs
